Све о коректору професије

Данас се текстуалне информације налазе свуда: у књигама, новинама, часописима, на Интернету. Савесни издавачи и власници добрих сајтова покушавају да произведу висококвалитетни материјал са становишта руског језика. Међутим, чак и компетентни аутори често праве грешке. Шта можемо рећи о људима који знају створити занимљиве идеје, али нису пријатељи са правилима граматике и правописа.

Овде им помажу лектори. Они прате писменост текстова и исправљају недоследности без утицаја на значење израза. О карактеристикама рада таквих људи, њиховим одговорностима и приликама за посао рећи ће наш чланак.

Коректор текста је важна професија. Аутори књига белетристике, шефови издавачких кућа, творци текстовних агенција на Интернету прибегавају њиховим услугама. Наравно, данас постоји пуно рачунарских програма који помажу у исправљању грешака насталих незнањем или непажњом. На пример, МС Ворд, у којој раде многи аутори (цопивритери, преписивачи, творци књижевних дела), црвено исписаним речима исписује црвену реч и подвлачи лоше координиране реченице зеленом бојом. Међутим, то не може бити гарант писмености.

Често постоје ситуације у којима се због погрешног слова једна реч претвара у другу. Машина не може препознати такве ситуације. Постоје и неочигледне грешке, недостајуће речи, понављање исте мисли, итд. Онлине програми („Правопис“ и други) такође не препознају увек пропусте аутора.Из тога произилази да у овом питању није могуће потпуно заменити особу аутоматизованим процесима.

Посебно треба истаћи професију уредника. Његове дужности нису само исправљање погрешака при писању, интерпункцији, правопису и лексичким грешкама. Дубоко се удубио у значење онога што је написано, проверава подударање текста с темом која је наведена у наслову. Ако је потребно, такав специјалиста преправља читаве реченице, чинећи их складнијим и лепшим, уклања непотребне информације и понављања. Обавезе уредника често укључују чак и проверу тачности чињеница садржаних у чланку или књизи.

Понекад разматране позиције у компанији заузимају различити људи. У овом случају текст прво иде уреднику на побољшање, а затим иде коректору, који врши завршну проверу.

Професионални стандард дефинише одговорности сваке професије. Да бисте добили цјеловиту слику онога што се овдје разматра, вриједно је детаљно описати шта такав специјалиста ради. Дакле, коректор:

• пажљиво чита текст, проналазећи и исправљајући погрешке при упису (додаје слова која недостају, уклања додатне знакове, укључујући размаке);
• отклања недостатке интерпункције;
• исправља правописне грешке;
• провјерава семантичке коресподенције, поштивање логичке повезаности;
• елиминише сленг речи (ако то захтеви не дозвољавају), вернакуларне изговоре, неовлашћене скраћенице;
• провјерава да ли су табеле и формуле правилно дизајниране, да ли је правилно унета нумерација додатних елемената;
• формира параграфе;
• саставља листе, замењујући их списковима (ако је потребно);
• прати присуство поднаслова, кључних фраза;
• упоређује поднаслове са планом.

Стога би резултат требао бити текст који испуњава све услове. У исто време, коректор задржава ауторов стил, главну идеју текста, оставља све изнете чињенице, аргументе и закључке.

Ако је специјалиста са скраћеним радним временом такође уредник, његове дужности се увелико проширују. Поред наведеног, такав запослени:

• преправља ружне формулисане реченице;
• уклања поновљене мисли, чак и ако су написане различитим речима;
• елиминира непотребне изразе који не носе семантички терет;
• провјерава досљедност и досљедност приповиједања;
• текст чини живописнијим и изражајнијим (ако је потребно) итд.

Упркос привидној једноставности, рад коректора није погодан за све. Као и многе специфичне професије, и ова захтева посебне личне и професионалне квалитете. Прво размислите које знање треба да поседује специјалиста.

1. Писменост. Пре свега, коректор мора течно да говори језик. Неопходно је познавање апсолутно свих правила за правопис.
2. Општи ниво развоја. Специјалиста би требало да буде добро читан и разнолик, јер текстови различитих предмета могу проверити. Интелигенција такође није последња вредност, јер само интелигентна особа може пратити присуство логике у изјавама.
3. Познавање рачунара и интернета. Често је лекторима дозвољено да користе разне додатне програме и онлине речнике као помоћнике, јер уз велике количине посла чак и беспрекорно компетентна особа може пропустити глупу грешку или погрешку у куцању. Поред тога, информације се обично дају на електронским медијима, што захтева познавање уређивача текста.

У зависности од специфичности компаније у којој та особа ради, можда ће му требати неке друге вештине.

• Упознавање са државним стандардима спецификација папирологије. Ако је било који пословни текст подложан верификацији, не можете без разумевања принципа тока рада.
• Разумевање основа типографије. Ако проверавате било штампану грађу, морате знати о захтевима за припрему материјала за пуштање у промет.
• Разумевање формула, различитих симбола, одређених појмова. Такво знање може бити потребно приликом рада са образовним и научним материјалима.
• Познавање страног језика. Понекад лектори раде са преводима, па приликом уређивања може бити корисно упутити се на извор ради тачније формулације.

Поред набројаног знања, такође је велика важност неке личне особине, без којих особа неће моћи дуго и успјешно радити у овом правцу.

• Стрпљење и упорност. Дело је монотоно и монотоно. Неколико сати човек мора да тражи грешке у понекад потпуно незанимљивим текстовима. У овом случају често се сусрећу креације потпуно неписмених људи, које могу избалансирати. Стога је важно одржати смиреност и равнодушност, чак и ако се број грешака приближи катастрофалној.
• Пажљивост и концентрација. Постоји још једна крајност - наилази на знатижељну тему. Како се садржај не би замарао и не одвратио од основних дужности, важно је бити у стању да се концентришете на правопис. Истовремено је важна добра брзина обраде података.
• Одговорност Овај квалитет може бити користан у било којој професији, укључујући и ону о којој је реч.

Већина лектора су људи који су на неком од хуманистичких наука дипломирали на универзитету. Коректор-уредник нема никаквих специјалности на универзитетима. Да бисте стекли потребно знање, довољно је да упишете филолошки или лингвистички факултет. Ако планирате да наставите да радите у редакцији часописа или новина, биће одличан избор специјалност "Издаваштво".

Ако желите радити на даљину и не рачунате на велику плату, знање на факултету ће можда бити довољно. Такође можете и након матуре похађати курсевепомажући да се побољша знање језика. Наравно, ова опција је погодна само за оне који имају урођен осећај за писменост и велике интелектуалне способности.

Што се тиче додатних знања која могу бити потребна за рад у одређеној компанији (основне рачунарске вештине, познавање основа папирологије, разумевање захтева за чланке на Интернету, итд.), Она се могу добити самостално.

Као што је већ споменуто, особа са вештинама лектора и уредника може или добити посао на одређеном месту или закључити споразум о сарадњи на даљину. Размотримо најчешће опције.

1. Издавачи књига периодика (часописи, новине). На таквим местима грешке су неприхватљиве. С обзиром на озбиљност таквих компанија, захтеви за запосленима су високи. По правилу се запошљавају само особе високог образовања.
2. Рекламне агенције Фирме које издају банере, одредишне странице, рекламне чланке и објаве у медијима и на Интернету обично имају широко особље запослених, укључујући не само дизајнере и ауторе рекламних креативаца, већ и људе који прате писменост.
3. Неке компаније које послују у разним областима. У већини компанија предуслов је писменост свих запослених, тако да није обезбеђено посебно место коректора. Ипак, међу слободним радним местима можете пронаћи такве опције. Истовремено, понекад веома угледне компаније које нуде добру плату траже стручњаке који проверавају документе за грешке.
4. Предузећа која се баве превођењем фикције и техничке литературе. По правилу у таквим компанијама постоје људи који течно говоре страни језик. Међутим, преводи често испадну јасни. Стога, пре објављивања, уредници их „брусе“.
5. Велики сајтови. Анализа могућности даљинског запошљавања треба да почне од ове тачке. Власници озбиљних веб локација имају у свом особљу ауторе чланака, дизајнере и, наравно, лекторе, уреднике.
6. Коректуре и уредничке агенције. То су посебне компаније које пружају услуге верификације текста. Ако их контактирате и понудите своје услуге, можете рачунати на врло обећавајућу позицију и пристојну награду.
7. Обим копирања. Слободњаци који раде самостално често као помоћнике узимају људе који провјеравају написане текстове и доводе их до идеала у погледу правописа.

Ниво прихода представника струке о којем је реч може бити различит. На то утичу многи фактори:

• врста активности (канцеларијски посао или ванредни посао);
• место пребивалишта (компаније у великим градовима обично плаћају више);
• природа накнаде (месечна плата или комадно плаћање);
• задатке (лако лекторирање или дубока књижевна монтажа);
• образовање (запослени са филолошким дипломама обично имају пристојније приходе);
• количина посла (што је већи терет који пада на плећа стручњака, то ће бити значајније награде).

На овај начин коректор може зарадити од 10 рубаља за 1000 провјерених знакова текста. С тако ниским ценама обично се суочавају почетници без високог образовања, који се појављују на берзи слободних посла. Највиша трака није постављена. Неки стручњаци са богатим искуством и добрим препорукама узимају од 300 рубаља за уређивање 1000 или више знакова. Што се тиче фиксне зараде у издавачким кућама и другим компанијама, овде зарада може бити од 10 до 100 хиљада рубаља месечно, у зависности од региона и других нијанси.